Kajsija uspeva i daje visok prinos na laganim, dubokim, umereno plodnim tipovima zemljišta, sa dobrom drenažom i niskim sadržajem soli.

Teška zemljišta zadržavaju vodu i slabo su provetrena što dovodi do “gušenja” korenovog sistema i nepogodna su za gajenje kajsije. Na zemljištima bogatim organskim materijama, vegetativni porast ometa rast plodova i usled toga dolazi do kasnijeg sazrevanja i smanjenja sposobnosti skladištenja plodova posle berbe.

U pogledu hemijskih osobina zemljišta, kajsiji pogoduju zemljišta sa neutralnom pH reakcijom od 7 – 7,5 i adekvatnim snabdevanjem kalcijumom. Kisela zemljišta nisu pogodna za uzgajanje kajsije i imaju negativan efekat na produktivnost.

Cilj đubrenja je da se nadoknade hranljive materije u zemljištu koje su potrošene za vreme berbe i orezivanja, kao i da zadovolje potrebe biljke koje se javljaju prilikom rasta izdanaka, cvetanja i plodonošenja. Godišnje potrebe biljke za hranljivim materijama zavise od starosti biljke, sorte, planiranog prinosa, tipa zemljišta i klimatskih uslova.

Od zimskog mirovanja do pojave prvih pupoljaka

Kajsija je tokom zimskih meseci u fazi mirovanja, kao i ostale vrste listopadnih drveća. U ovoj fazi, drveće nema potrebe za hranljivim materijama i vodom. U februaru, pre otvaranja pupoljaka, dolazi do značajnog porasta i aktivnosti korenovog sistema koji dostiže maksimum u aprilu i praćen je usvajanjem velikih količina vode i hranljivih materija.

Dobro snabdevanje neophodnim hranljivim materijama od početka zime je ključno za cvetanje na proleće i dobar vegetativni porast i razvoj plodova.

• Azot (Ν) doprinosi prekidu mirovanja stabla i stimuliše rano nicanje i cvetanje, što dovodi do povećanja prinosa.
• Fosfor (Ρ) podstiče rast i aktivnost korena, povećavajući apsorpciju hranljivih materija koje su potrebne za cvetanje, zametanje plodova i rast plodova.
• Kalijum (Κ) reguliše ravnotežu vode u stablu i učestvuje u migraciji uskladištenih materija u pupoljke.

Kada je reč o elementima u tragovima, bor (Β) i cink (Ζn) doprinose ispiranju pupoljaka, formiranju cvetova i povećavaju cvetanje i zametanje plodova.

Od otvaranja pupoljaka do punog cvetanja

U februaru, po aktiviranju korenovog sistema počinje absorpcija vode i hranljivih materija. Materije koje su uskladištene u korenu, stablu i granama tokom prethodne vegetativne sezone kreću se ka pupoljcima da bi se ispunile povećane potrebe biljke do kojih dolazi prilikom cvetanja i formiranja plodova.

U početku dolazi do povećanja cvetnih pupoljaka koji se kasnije otvaraju. Zatim dolazi do pojave novog lišća Iiizduživanja mladica, dok se cvetanje završava sredinom marta i počinje formiranje plodova.

Adekvatno snabdevanje hranljivim materijama u ovoj fazi ima odlučujući efekat na razvoj plodova i godišnji prinos.

• Azot (Ν) opskrbljuje pupoljke i cvijeće proteinima i podstiče rast listova, kao i gnojidbu i zametanje plodova.
• Fosfor (Ρ) osigurava drvetu potrebnu energiju za cvjetanje i strukturne elemente za zametanje i rast plodova.
• Kalijum (Κ) počinje da se akumulira u formiranju plodova i učestvuje u procesu njihovog rasta.

Kada su u pitanju elementi u tragovima, bor (Β) povećava klijavost polena i povećava zametanje plodova, dok cink (Ζn) i gvožđe (Fe) neophodni su kako bi se pokrile potrebe nicanja.

Od zametanja plodova do faze očvršnjavanja koštice

Po završetku faze cvetanja sredinom marta, lišće se u potpunosti razvija i dostiže svoju punu veličinu. Za to vreme, počinje prvi ciklus rasta koji uključuje izduživanje mladica. Plodovi počinju da rastu krajem marta i istovremeno dolazi do povećane aktivnosti korenovog sistema da bi se ispunile povećane potrebe biljke do kojih dolazi prilikom plodonošenja i porasta mladica.

Od ove faze do sredine aprila dolazi do porasta koštice i počinje formiranje jezgra.Sredinom aprila stopa rasta plodova se usporava i koštica očvrsne.

U ovoj fazi drveće ima velike potrebe za hranljivim materijama i vodom. Njihove potrebe za Azotom (N) su veoma visoke, a stopa njegove apsorpcije od strane drveća je maksimizirana.

Fosfor (Ρ), bor (B) i Kalcijum (Ca) su potrebni za zametanje plodova, rast mladih plodova i formiranje koštice. Potrebe za Kalijumom (Κ) progresivno se povećavaju nakon cvatnje i eskaliraju kako vegetacija i voće rastu.

Magnezijum (Mg), željezo (Fe) i Cink (Zn) povećavaju fotosintetičku aktivnost listova, poboljšavaju opskrbu plodova i smanjuju osipanje.

Od naglog porasta do zrenja

Od druge polovine aprila do početka maja, veličina i težina plodova se naglo povećava i oni dostižu 90% svoje konačne veličine. Sledi faza sazrevanja plodova, koja počinje promenom boje i dostiže vrhunac krajem maja kada plodovi razvijaju svoje organoleptičke karakteristike.

U ovoj fazi, potrebe stabala za azotom su niže (negativno utiče na kvalitet i skladištenje plodova) i povećane su njihove potrebe za kalijumom, kako on migrira od listova do plodova i učestvuje u proizvodnji skladišnih supstanci za narednu godinu.

Ograničena količina Azota u kombinaciji sa adekvatnom količinom Kalija povećava veličinu, težinu, boju i šećere plodova. Kalcijum poboljšava njihovu sposobnost skladištenja, a zajedno sa borom smanjuju kidanje tokom zrenja. Fosfor se u ovoj fazi dobro apsorbuje, povećavajući težinu, boju i vezu plodova i značajno doprinoseći diferencijaciji cvjetnih pupoljaka za proizvodnju naredne godine.

Posle berbe

Posle berbe, mladice nastavljaju sa rastom do početka jula, uporedo sa diferencijacijom cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Hranljive materije se kreću od listova do stabla i korena u obliku ugljenih hidrata i aminokiselina. Ove materije su ključne za početak otvaranja pupoljaka i cvetova sledećeg proleća.

Navodnjavanje u kombinaciji sa primenom određene količine Azota je veoma važno posle berbe za rast vegetacije, diferencijaciju pupoljaka, pripremu za zimsko mirovanje, snažan porast i razvoj zdravih plodova sledeće godine.

Osnovno đubrenje treba primeniti krajem zime pre aktivacije korenovog sistema da bi se hranljive materije integrisale u zemljištu uz pomoć zimskih padavina. Cilj je da se zadovolje povećane potrebe biljaka koje se javljaju posle cvetanja i kasnije tokom rasta mladica i plodova.

Snabdevanje zasada jabuke u ovoj fazi razvoja:

• ● 2/3 ukupne količine potrebnog Azota (Ν)
• ● 1/2 ukupne količine potrebnog Kalija (Κ)
• ● 2/3 ili puna količina fosfora (Ρ)

Budući da je u to vrijeme uzimanje hranjivih tvari u korijenskom sistemu sporo, dušik u osnovnoj gnojidbi uvijek treba koristiti u amonijačnom ili stabiliziranom obliku, tako da se izbjegne ispiranje i Azot bude dostupan drveću tokom cvatnje i rast voća.

Preporučuje se upotreba stabilizovanih đubriva (NutrActive), jer štite azot i pokrivaju potrebe drveća na duži period, kao i upotreba kompleksnih multi-hranljivih đubriva sa nanopolimer tehnologijom (Ōmega fert), koja sprečavaju imobilizaciju hranljivih materija. u zemljištu i održavaju ih aktivnim i asimiliranim od strane drveća dugo vremena, u potpunosti ispunjavajući zahteve vegetacije, cvetanja i razvoja plodova.

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

Đubrenje prihranjivanjem (apr.)

Prihrana ispunjava visoke zahteve drveća za hranljivim materijama koje su potrebne za povećanje veličine i težine plodova, kao i za poboljšanje kvalitativnih karakteristika ploda (boja, sadržaj šećera).

Prihrana se primenjuje od kraja marta do sredine aprila, za vreme inicijalne faze porasta voća, a posle otvaranja lisnih pupoljaka i pošto se porast prvih mladica uspori da ne bi došlo do prekomernog razvoja lisne mase koji bi uticao na smanjenje veličine plodova. (mart).

Snabdevanje zasada jabuke u ovoj fazi razvoja:

• ● 1/3 potrebnog Azota (Ν)
• ● preostale 2/3 potrebnog Kalija (K)
• ● preostala 1/3 potrebnog fosfora (Ρ)

Preporučuje se primena kompleksnih NP đubriva (Complefert) koji snabdevaju biljku svim neophodnim hranljivim elementima u odnosu koji je prilagođen biljnim potrebama. Na taj način se poboljšavaju kvantitativne i kvalitativne karakteristike proizvodnje.

Prihrana – Leto

Za vreme leta, određena količina Azota – oko 1/6 ukupne potrebne količine, primenjuje se pomoću sistema za navodnjavanje. Poželjno je da azot bude u amonijačnom ili stabilizovanom obliku čime se podstiče diferencijacija cvetnih pupoljaka i proizvodnja rezervnih materija što osigurava snažan porast i zdrav rod sledeće godine.

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

(Osnovno đubrenje – Prihrana)

• ● Produžena ishrana kajsije spororazlažućim azotom.
• ● Kompletna ishrana, u skladu sa biljnim potrebama u svakoj fazi razvoja.
• ● Poboljšano cvetanje i plodonosšenje usled snabdevanja biljke i amonijačnim i nitratnim oblikom azota.
• ● Gubici usled ispiranja i isparavanja su svedeni na minimum.
• ● Poboljšano usvajanje vode i hranljivih materija.
• ● Visoka rastvorljivost fosfora, do 90%, za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
• ● Fleksibilnost u pogledu vremena primene i garantovano snabdevanje biljke azotom nezavisno od uticaja vremenskih uslova.
• ● Mogućnost jednokratne osnovne primene tokom zime, čime se obezbeđuje dovoljna količina padavina za kretanje P i K kroz zemljište bez rizika od gubitka azota ispiranjem.
• ● Ušteda na troškovima i energiji usled manjeg broja aplikacija i manje količine primene.

(Osnovno đubrenje – Prihrana)

• ● Zaštita hranljivih materija đubriva od komponenti zemljišta i povećanje njihove dostupnosti za kajsiju.
• ● Povećano unošenje i korišćenje fosfora i osnovnih katjona (K, Mg, Ca) od strane drveća, za Dugo vremena.
• ● Helatiranje elemenata u tragovima (B, Zn) đubriva, održavajući ih aktivnim za drveće u periodima velike potražnje.
• ● Trenutno i dugoročno snabdevanje azotom, prilagođeno potrebama kajsije.
• ● Stvaranje snažnog korenovog sistema, za bolje usvajanje hranljivih materija i vode.
• ● Smanjenje vodenog stresa drveća, u uslovima niske vlažnosti zemljišta.
• ● Mobilizacija vezanih hranljivih materija u zemljištu i njihovo korišćenje usevom.
• ● Bogat sumporom, poboljšava eksploataciju azota, fosfora i elemenata u tragovima.
• ● Integrisana ishrana i veći prinosi, u svim zemljišnim i klimatskim uslovima.